Istraživači su empirijski potvrdili tehnike za proučavanje moralnih odluka tokom vožnje sa ciljem da koriste te podatke pri treniranju veštačke inteligencije za autonomna vozila. Ovi eksperimenti u moralnoj psihologiji su testirani sa najkritičnijom mogućom populacijom: na filozofima.

“Retko je da neko zaista želi da povredi druge ili izazove nezgodu tokom vožnje” rekao je Veljko Dubljević, glavni autor članka i profesor na programu za istraživanje Nauke, Tehnologije i Društva na Državnom Univerzitetu Severne Karoline. “Nesreće često proizlaze iz naizgled manje značajnih odluka, kao što su vožnja brža od ograničenja ili ignorisanje saobraćajnih znakova. Kako me donosimo te odluke? I kako utvrditi šta je moralna odluke tokom vožnje?”

“Bilo je potrebno da skupimo kvantifikovane podatke o svemu tome, jer to je neophodno za treniranje autonomnih vozila za donošenje moralnih odluka,” kazao je profesor Dubljević. “Kada nađemo način za prikupljanje podataka, neophodno je naći pristup za validaciju tehnike; kako bi demonstrirali da su podaci valjani i mogu biti upotrebljeni pri treniranju veštačke inteligencije. Za pitanja moralne psihologije, grupa kritičara koja bi dodelila najveću pažnju detaljima su filozofi – i zato smo testirali naše tehnike sa njima.”

Tehnike koje su istraživači razvili se zasnivaju na modelu “Agent-Delo-Konsekvenca” (Agent Deed Consequence), koji pretpostavlja da ljudi uzimaju tri aspekta u obzir prilikom moralnog suđenja: Agenta, odnosno karakter ili namere osobe koja je delatna; Delo, ili šta je urađeno; i Konsekvence, ili ishod preuzetih radnji.

Konkretnije, tehnike testiraju kako ljudi sude o moralnosti odluke tokom vožnje sa raznim scenarijima u saobraćaju i serijama pitanja o moralnoj prihvatljivosti i aspektima događaja u svakoj varijanti.

Za ovaj eksperiment, istraživači su regrutovali 274 učesnika sa diplomama iz filozofije. Istraživači su prikazali varijante scenarija u saobraćaju i bateriju pitanja o moralnosti, zajedno sa psihometrijski potvrđenim upitnikom za evaluaciju etičkih stavova ljudi.

“Razni filozofi pripadaju različitim školama mišljenja oko toga šta je neophodno za moralnost i moralno prosuđivanje,” kaže profesor Dubljević. “Na primer, utilitaristi drugačije rezonuju o moralnim problemima od deontologa koji se fokusiraju na pravila i dužnosti. U teoriji, zbog toga što razne škole mišljenja vide moralnost potpuno različito, rezultati o tome šta je moralno ponašanje bi se razlikovalo u odnosu na sukobljene pojmovne okvire među filozofima.”

“Ovde je uzbudljivo to što su podaci konzistentni među ispitanicima,” rekao je professor Dubljević. “Koja god da im je škola mišljenja - utilitarizam, deontologija ili teorija vrlina - svi donose slične zaključke o moralnom odlučivanju tokom vožnje.

“To znači da možemo da generalizujemo nalaze,” kazao je profesor Dubljević. “A to znači da naše tehnike imaju izuzetan potencijal za treniranje veštačke inteligencije. Ovo je značajan korak unapred.”

“Sledeći koraci su povećavanje obima testiranja među širim populacijama ispitanika na različitim jezicima, kako bismo utvrdili koliko se ovaj pristup može generalizovati u okviru i izvan okvira zapadne civilizacije i indo-evropskih jezika.”

Ovaj članak, pod nazivom “Morality on the road: the ADC model in low-stakes traffic vignettes,” je objavljen u časopisu Frontiers in Psychology. Prvi autor je Michael Pflanzer, doktorant na Državnom Univerzitetu Severne Karoline. Koautori su Dario Cecchini, postdoktoralni stručni saradnik na Državnom Univerzitetu Severne Karoline; i Sam Cacace, docent psihologije na Univerzitetu Severne Karoline u gradu Charlotte.

Rad na ovom članku je finansiran od strane Američke Nacionalne Fondacije za Nauku (National Science Foundation) pod projektom broj 2043612.